Prva internet berza posvecena kucnim ljubimcima.
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Ukoliko ne zelite da ostaneete prijavljeni.   Odjava
  Početna strana sajta zooberza. Specijalizovanog internet sajta za oglašavanje kućnih ljubimaca.   Početna
  Pogledajte kakvi su nasi uslovi reklamiranja.   Reklamiranje
  Pogledajte kakvi su uslovi koriscenja.   Uslovi korišćenja
  Ko stoji iza sajta ZOOBerza   O nama
  Pisite nam vase sugestije, pitanja, pohvale i kritike.   Kontakt
Časopisi
  KUCNI LJUBICI - Revija MOJ PAS  ZOO HOBBY - MOJ PAS
  Časopis za prave hobiste. ZOV.  NOVOSTI ZOV
  Pet Magazin je časopis koji analizira aktuelna pitanja i o njima ima svoj stav.  PET MAGAZIN
STATISTIKA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:27928
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:24301
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.


OBUKA PASA PTIČARA 2

Posle osnovne obuke i procene daje pas dovoljno zreo, izvodimo ga u polje i puštamo da slobodno traži. U prvim izlascima ne koristimo nikakvu komandu već mu dozvoljavamo da sam preuzme inicijativu. Neki će psi ići slobodno i široko, a neki će ostati u našoj neposrednoj blizini. To nikako ne znači da ovi drugi nemaju kvalitete već da su samo oprezni. Ako se to ponavlja tokom dužeg vremenskog perioda onda se dovodi u pitanje karakter psa.

Svaki pas je različit i predstavlja ličnost za sebe što se karaktera tiče, tako da je na nama da napravimo procenu i prilagodimo obuku svakome pojedinačno. Upravo iz ovoga razloga dresura pasa se ne može šablonski raditi. Kod psa sa dobrim poreklom, izlazak u polje podstiče urođen lovački nagon koji je svojstven samo odabranim jedinkama. Obično je sama po sebi dovoljna lovačka strast, mada, naravno, pravilna građa i dobro zdravstveno stanje u velikoj meri pomažu psu u radu. Ono što osim građe utiče na to kako će pas raditi, a najviše zavisi od vlasnika je kondicija. Pas u dobroj kondiciji i sa velikom lovačkom strašću ne zna za umor, ne oseća glad i žeđ, lako savladava prepreke u lovu i tako upotpunjuje i stiče važna iskustva. Jedna od velikih zabluda je da pas treba da radi kratko («pod puškom»), što je odlika cunjavaca. Pas mora da radi široko i da ima inicijativu. Uslov za široko traženje je da pas ima čvrstu marku na dobroj distanci. Kod prvog puštanja mladog psa ćemo postaviti uz vetar. Ukoliko mladog psa postavimo niz vetar on će biti prinuđen da mirise skuplja sa zemlje što će jako negativno uticati na nošenje glave. Postavljanjem psa uz vetar lako ćemo ustanoviti urođeno nošenje glave koje će omogućiti lakše pronalaženje divljači na velikim odstojanjima.

Vetar je glavni saveznik u pronalaženju divljači. Neki će se psi već pri prvom izlasku u polje sami postaviti u poziciju «uz» vetar. Ovakva osobina je obično urođena i veoma se ceni. Vremenski uslovi, jačina vetra, prepreke i konfiguracija terena predstavljaju bitne činioce pomoći ili, nasuprot tome, negativan faktor u obuci pasa. Najbolje bi bilo obučavati psa na prostranim, ravnim poljima, sa dosta divljači uz povoljan vetar. Kada govorimo o povoljnom vetru kao savezniku psa, moramo da napomenemo da takav vetar može da iskoristi samo pas sa dobrim nosem. Od njegovog dobrog čula njuha zavisi brzina traženja i pronalaženja divljači. Nervni završeci smešteni u nosu reaguju na miris divljači, šalju impuls mozgu, a on dalje prenosi signal mišićima   koji reaguju na usporavanje trka ili čvrsto stajanje,

"MARKIRANJE".

Markiranje je urođena osobina bez koje je dobar ptičar gotovo neupotrebljiv. Postavićemo psa uz vetar i omogućiti mu da traži na širokoj i prostranoj parceli, ne ometajući ga glasom ili zviždaljkom, puštajući ga da pronađe ili markira divljač. Većina lovaca traži od svog ptičara da traži u neposrednoj blizini vodiča, što je sasvim pogrešno. Samo pas sa slabim nosom traži u našoj blizini i zbog toga će takav pas pre podići divljač nego je osetiti. Pas sa dobrim nosom može tražiti na udaljenosti od nas 200 m, čak i više. Na njegovo čvrsto stajanje lovac može polako otići od njega i pucati u divljač u letu. Pas ne srne nikako odmah da reaguje na poletanje divljači, ne sme da pojuri za njom, on mora ostati miran. Zato, dok je pas u marci, mi ćemo prići psu, pomilovati ga, slobodno ga zadržavajući da ostane duže vreme u marci. Tek kada procenimo da je pas učvrstio marku možemo da ga povedemo u kule. Ako pas spontano kulira, to je jako dobro. U suprotnom, moramo sami da ga povedemo. To se radi na sledeći način: pokretom ruke uz dlaku, od korena vrata prema glavi, pokrenućemo psa da zajedno krenemo do divljači. Na poletanje divljači zadržaćemo psa kako bi ostao miran i, naravno, pohvaliti ga za dobro odrađen posao. Traženje mrtve divljači je neophodno. Psa rukom upućujemo gde je divljač pala. Na naš znak mora je pronaći i doneti. Ovu vežbu radimo tako što pernatu divljač bacimo u polje na 20-ak metara i to, naravno, da pas ne vidi gde je pala. Rukom mu pokazujemo smer gde je treba tražiti i zajedno sa njim pođemo par koraka u tom smeru. On će brzo pronaći divljač, a mi se vraćamo na mesto sa kog smo pošli. Tu nam pas predaje ulov, a kao nagradu dobija obimnu pohvalu. Ovu vežbu počećemo na manjim udaljenostima u niskom rastinju, da bi kasnije to isto radili na većim udaljenostima, a divljač postavljamo u grmlju ili kukuruzu, kao što se dešava i u pravom lovu. Kako bi traženje bilo uspešno obavljeno, pas ovaj vid traganja mora da obavlja sa visokim nosem. Onaj koji traži u brzom trku ne uspeva da spusti glavu, jer bi ga u tom slučaju bilje udaralo po njušci i očima. Da bi psa naučili da traži visokim nosem, moramo ga podsticati i dopustiti mu da traži u punom trku.

RAD U VODI

Većina ptičara ima urođenu sklonost za ulazak u vodu. Međutim, i u ovom slučaju psa moramo postepeno navikavati da kasnije ne bi morali da ispravljamo greške koje smo prethodno sami napravili. Za vreme toplih dana vežbu ćemo početi prvo u plitkoj vodi. Vodič mora biti uz psa da bi ga, bodrenjem, postepeno uvodio u vodu. Ovaj postupak ponavljamo nekoliko puta i pas se uvodi u vodu sve dublje, dok ne zapliva. Sledi donošenje iz vode. Pošto je pas već naučio aport na suvom terenu, ovo mu neće biti teško. Međutim, ono što se očekuje od psa pri donošenju iz vode je da se po izlasku iz vode ne otrese. Njegov glavni zadatak je da donese divljač iz vode , a prilikom otresanja može mu se desiti da divljač ispustii tako ne preda lovcu ulov. Osim toga, nije redak slučaj da divljač bude samo ranjena, pa da se prilikom ispuštanja ona brzo snađe i pobegne. Ako se psu čim izađe iz vode komanduje «sedi», on neće imati priliku da se otrese. Tek kada preuzmemo divljač iz njegovih usta i odmaknemo se nekoliko koraka, dozvolićemo mu da ustane i istrese vodu sa sebe. Ovo je pravilan način donošenja iz vode, a tako i mi ostajemo suvi jer smo već dovoljno udaljeni od njega kada se otrese. Već smo rekli daje zadatak ptičara da iz vode donese ranjenu ili odstreljenu divljač. Ipak, on mora biti obučen i za pretraživanje barskih gustiša. Psa puštamo da krene u traženje po dubokoj i obrasloj vodi. Bitno je da tu ima divljači kako bi pas što pre došao do njenog mirisa, jer ga to podstiče na dalji rad. Posle nekoliko komada odstreljene divljači pas će shvatiti o čemu se radi i sam će početi da pretražuje trsku. Tek kada je pas savladao veštine o kojima smo govorili možemo smatrati da imamo pravog lovačkog pomoćnika.

 

 

 

 

 

                                 

Copyright - CerkezNET - 2008. All rights reserved.