Prva internet berza posvecena kucnim ljubimcima.
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Ukoliko ne zelite da ostaneete prijavljeni.   Odjava
  Početna strana sajta zooberza. Specijalizovanog internet sajta za oglašavanje kućnih ljubimaca.   Početna
  Pogledajte kakvi su nasi uslovi reklamiranja.   Reklamiranje
  Pogledajte kakvi su uslovi koriscenja.   Uslovi korišćenja
  Ko stoji iza sajta ZOOBerza   O nama
  Pisite nam vase sugestije, pitanja, pohvale i kritike.   Kontakt
Časopisi
  KUCNI LJUBICI - Revija MOJ PAS  ZOO HOBBY - MOJ PAS
  Časopis za prave hobiste. ZOV.  NOVOSTI ZOV
  Pet Magazin je časopis koji analizira aktuelna pitanja i o njima ima svoj stav.  PET MAGAZIN
STATISTIKA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:35508
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:19390
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

IZVOR TEKSTA: Časopis ZOO HOBBY MOJ PAS
 •  [o izvoru] [svi tekstovi]

ŠETLANDSKI OVČAR

ŠETLANDSKI OVČAR

U predhodnom broju ukratko smo predstavili nekoliko britanskih rasa iz grupe ovčara. Pre sledećeg sličnog predstavljanja ostalih britanskih ovčara, kako smo to greškom najavili u prošlom broju, sledi detaljniji tekst jedne rase iz te grupe.
Šelti je nešto više od minijaturnog kolija. Velike razlike postoje već u samom biću ovih pasa. Šelti je mnogo živahniji, voli da laje i agilniji je predstavnik svog esnafa.
Živi na škotskim ostrvima. Malen je za jednog ovčara, ali na Šetlandima je sve malo: konji poniji, ovce, goveda... Nekih velikih zveri na ostrvu i nema, zato i ne treba neki veliki zaštitnik stada, naprotiv veliki psi formata bob tejla bili bi samo beskorisni gutači hrane. Šetlandski ovčar čuva kuću i jagnjad, a rogatoj stoci ne dozvoljava da gazi po njivama koje na ostrvima nisu ograđene.
Malen je i nežan i okretan sa snažnim glasom.

O njegovom istorijatu postoje samo neke beleške u obliku legendi. Sigurno je da su doseljenici iz Norveške u 9. veku dolazili na veša ostrva i sa sobom donosili pse. To sigurno nisu bili molosi već pre psi tipa nordijskih špiceva (islandski špic, norveški špic, švedski ovčar..). Mali šetlandski psi nazivani su Tooniedog.

Tokom narednih vekova dolazili su i kitolovci sa Grenlanda i ostavljali svoje pse iz polarnih krajeva. Kada su 1469. godine Šetlandska ostrva pripala Škotskoj, mnogi ovčari su odlazili tamo i sa sobom nosili svoje kolije. Čak neki smatraju da Šelti ima u krvi i King Čarls Španiela. Postoji i slika iz 19. veka na kojoj su prikazana dva islandska špica iz Engleske koji jako liče na kolija. Sadašnji islandski psi imaju uspravne uši, ali u ono vreme su imali uši kao i koli psi sa preklopljenim vrhovima. Takvi psi se i danas mogu sresti na Islandu, lap kse ne zna da li Selti i Koli imaju zajedničke pretke.

Poznato je da su škotski trgovci konjima kupovali ponije na ostrvima i onda, vraćajući se za Škotsku i Englesku, kao i mornarički oficiri, sa sobom donosili male pse. To je trajalo sve dok se kinolozi nisu zainteresovali za šetlandskog ovčara, tako da je tek 1906. godine osnovan prvi klub - Shetland Collie Club, na najvećem ostrvu Mainland u Lerwicku. 1909. godine osnovan je isti klub i u Škotskoj. Ali, novoj rasi još nisu bila otvorena sva vrata. Prvo su odgajivači kolija protestvovali protiv naziva Shetland Collie, pa je nakon toga naziv promenjen u Shetland Sheepdog. Tek kada 1913. g. ovaj klub bude osnovan i u Engleskoj, Kinološki savez je priznao Šetlandskog ovčara kao samostalnu rasu.

Ipak, mir među odgajivačma još dugo nije bio sklopljen, jer su Škoti želeli minijaturnog kolija, a Englezi malog najviše do 30.5 cm. Pre svega je bila sporna dugačka njuška koja je narušavala lepotu i harmoničan izgled nove rase. Prvi pisani standard bio je kompromis, ali svađe su potrajale sve do 1928. god. Novoosnovani komitet dao je prednost mini koliju. Iz standarda je izbačena reč -približno- (da liči na šou kolija) i utvrđena je visina grebena od 38 cm, gde jasno piše: opšti utisak je onaj dugodlakog kolija..

Još 1909. godine spomenuti kratkodlaki koli je konačno izbrisan. Ali, postojala su ukrštanja sa kolijem Činjenica je da Šelti ne potiče od Kolija, da je donesen na Šetlande i da je tamo postao manjeg rasta. Preci su mu mali nordijski pastirski psi, ali odgajivači još i danas imaju puno problema sa veličinom ovih pasa zbog čega se i na izložbama pažljivo mere.

ŠETLANDSKI OVČAR

Šelti je veoma živahan i uprkos malom rastu traži puno kretanja. Idealan je porodični pas, društven je, veseo ali i budan. Svog gazdu prati na svakom koraku. Danas retko vrši svoj posao čuvanja stada. Šeltija ima čak i u ekipama spasilaca i tragača pod lavinama zbog male telesne težine i njihove inteligencije. Sve češće mogu da se vide i na agiliti takmičenjima. Trčanje, balansiranje i skakanje im je glavno zanimanje. Na tom polju mogu da pokažu sve ono što je skriveno u njima, a rezultat to opravdava.

Današnji Šelti se savršeno uklapa u porodicu. Može da bude saputnik sa razumevanjem, šaljivdžija ili veseli klovn, kao i temperamentni drugar - sve zavisi od štimunga. Ali, on ume i strpljivo da čeka, ako gazda ne može da ga prati. Ranije se mislilo da je rezervisan ili da je na distanci prema strancima. Danas im većina Šeltija prilazi i dopušta da ih se pomazi kad je vlasnik u blizini.

Iako ima mnogo dlake Šelti spada u pse koji su laki za održavanje i negu. Dovoljno je četkanje i češljanje jednom nedeljno. Jedino finu dlaku iza ušiju i na prednjim nogama treba češće češljati da se ne bi ućebala. Prečestim češljanjem moglo bi da se izvuče suviše podlake te bi tako mogao izgubiti svoju prirodnu zaštitu od hladnoće. Loše vreme im po pravilu ne smeta.

Ko se odluči da kupi Šetlandskog ovčara, mora da planira mnogo slobodnog vremena za bavljenje njime. On se nikada neće igrati sam u dvorištu, čekaće pred vratima svog gospodara kako bi se zajedno igrali. U ranoj mladosti mu je potrebno dosledno vaspitanje kako ne bi postao lajavac koji smeta komšiluku. Može da živi između 12 i 16 godina.

On odaje utisak lepog, pažljivog i budnog psa. Pokreti su mu elegantni, brzi i gipki, a snaga skoka je vredna pažnje s obzirom na njegovu veličinu.

ŠETLANDSKI OVČAR

STANDARD:

Opšti izgled: Mali dugodlaki radni pas, velike lepote, bez grubosti i nezgrapnosti. Simetrične obrisne linije, tako da ni jedan deo nije neproporcionalan. Raskošna dlaka, raskošna griva i kragna i lepo oblikovana glava sa ljupkim izrazom povezani ka jednom idealnom opštem izgledu.

Karakteristike: Oprezan, Ijubak, inteligentan, snažan i živahan. Narav: Prijatan, razborit prema vlasniku, rezervisan prema strancima, nikad nervozan.

Glava i lobanja: Plemenita glava, posmatrana odozgo i sa strane kao dugi tupi klin koji se sužava od ušiju ka nosu. Širina lobanje stoji u ispravnom odnosu prema dužini lobanje i njuške. Cela se mora oceniti u odnosu prema veličini psa. Lobanja ravna, srednje široka između ušiju, bez izražene potiljne kvrge. Ravni obrazi prelaze u dobro zaobljenu njušku. Lobanja i njuška su skoro iste dužine, mesto podele je unutrašnji očni ugao. Gornja linija lobanje je paralelna sa gornjom linijom njuške. Blag, ali jasno prepoznatljiv stop. Nos, usne i ivice očnih kapaka crni. Karakterističan izraz dobija se potpunom harmonijom povezanosti lobanje i ličnog dela oblikom, bojom očiju i pravilno usađenim i korektno nošenim ušima.

Zubalo: Skladne vilice, ravne, snažna dobro razvijena donja vilica. Usne čvrsto zatvorene. Zubi zdravi sa perfektnim pravilnim i potpunim makazastim zubalom pri čemu gornji sekutići bez razmaka prelaze preko donjih i zubi stoje vertikalno u vilici. Jedna popunjenost od 42 pravilno postavljena zuba je najpoželjnija.

ŠETLANDSKI OVČAR

Oči: Srednje velike, kose bademaste. Tamnobraon izuzev kod pasa merl boje kod kojih jedno ili oba oka smeju biti plava ili plavo točkasta.

Uši: Male i u koreno srednje široke na lobanji prilično blizu jedno drugom postavljene. U mirovanju nošene unazad položene, pri opreznosti nošene su unapred, poluuspravljene i sa preklopljenim vrhom.

Vrat: Mišićav, dobro zasvođen, izražajne dužine, omogućava ponosno nošenje glave.

Prednji deo: Lopatice dobro unazad postavljene. Na grebenu samo pršljenom odvojene. Plećke leže koso i na napolje, tako da omogućavaju dovoljno mesta za poželjnu zasvođenost rebara. Rameni zglob dobro uglovan. Nadlaktica i lopatica približno iste dužine. Rastojanje od zemlje do lakta jednako rastojanju lakta do grebena. Prednje noge posmatrano odnapred ravne, mišićave i skladno oblikovane, sa snažnim kostima. Došaplje snažno i gipko.

Telo: Rastojanje od ramenog zgloba do sedne kvrge neznatno veće od visine grebena. Duboke grudi dopiru do laktova. Rebra dobro zasvođena, u donjoj polovini usko se zbližavaju i omogućavaju slobodno kretanje prednje noge i lopatice. Ravna leđa sa skladnom zaobljenošću iznad bubrežnog dela. Sapi postepeno padajuće.

Zadnji deo: Butina široka i mišićava. Butna kost postavljena pod pravim uglom u karlicu. Koleni zglob sa jasnim uglom. Skočni zglob dobro oblikovan i uglovan, nisko postavljen sa snažnim kostima. Posmatrano odpozadi došaplje ravno.

Šape: Ovalne sa dobro napunjenim jastučićima. Prsti zatvoreni i zaobljeni.

Rep: Nisko usađen. Do vrha se stanjuju kosti pršljenova, doseže do skočnog zgloba. Pokriven bogatom dlakom, blago zavijen. U kretanju srne biti blago podignut, ali nikada iznad leđne linije. Ni u kom slučaju prelomljen.

Kretanje: Gipko, tečno i dražesno, sa potiskom iz zadnjeg dela. Ravanisanje, ukršteno ljuljanje ili ukočeno, štilasto kretanje su maksimalno nepoželjni.

Boja: Riđa jednobojna ili šatirana od svetio zlatne do saten mahagoni, pri čemu šatiranje treba da bude snažno naznačeno. Vučija boja i sivo su nepoželjne. Trobojan - crna po telu, prvenstveno sa satenskim paležom. Blu merl - jasno srebrnasto plava sa crno prskanim i mramoriranim. Paležne oznake imaju prednost, ali njihovo odsustvo nije kažnjivo. Najviše nepoželjne su velike crne površine, škriljasto siva ili rđasta boja kako u pokrovnoj tako i u podlaci. Plava boja mora davati ukupan utisak. Crno bela i crna sa paležom su jednako priznate boje. Bele oznake smeju (osim crnog sa paležom) biti kao lisa na kragni, na grudima, na naboranoj ogrlici, na nogama, na vrhu repa, na prednjem delu, sve belo i nekoliko belih oznaka treba da imaju prednost (izuzev kod crnih sa paležima). Nedostatak ovih oznaka ne treba kažnjavati. Bele fleke na telu su maksimalno nepoželjne.

Veličina: Idealna visina grebena mužjaka 37 cm, a ženki 35.5 cm. Odstupanja za više od 2.5 cm na gore ili dole maksimalno je nepoželjno.

Greške: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom a njeno ocenjivanje stoji u tačnom odnosu sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.

M.P

Copyright - CerkezNET - 2008. All rights reserved.