Prva internet berza posvecena kucnim ljubimcima.
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Ukoliko ne zelite da ostaneete prijavljeni.   Odjava
  Početna strana sajta zooberza. Specijalizovanog internet sajta za oglašavanje kućnih ljubimaca.   Početna
  Pogledajte kakvi su nasi uslovi reklamiranja.   Reklamiranje
  Pogledajte kakvi su uslovi koriscenja.   Uslovi korišćenja
  Ko stoji iza sajta ZOOBerza   O nama
  Pisite nam vase sugestije, pitanja, pohvale i kritike.   Kontakt
Časopisi
  KUCNI LJUBICI - Revija MOJ PAS  ZOO HOBBY - MOJ PAS
  Časopis za prave hobiste. ZOV.  NOVOSTI ZOV
  Pet Magazin je časopis koji analizira aktuelna pitanja i o njima ima svoj stav.  PET MAGAZIN
STATISTIKA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:27177
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:23694
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

IZVOR TEKSTA: Časopis Leonardo Show Dog
 •  [o izvoru] [svi tekstovi]

POBEŽE MI REP

Jurenje sopstvenog repa na prvi pogled može da liči na bezazlenu igru. Ponekad to i jeste. Problem se javlja kada takvo ponašanje postane preterano često i uporno, tako da odvlači pažnju psa od drugih aktivnosti ili ga čak i povredi.

U početku je ovo ponašanje bilo smatrano posledicom dosade, nešto čime psi pribegavaju da „ubiju vreme". Pre nekih desetak godina, ta teorija je napuštena da bi se jurenje repa svrstalo u kompulsivna ili stereotipna ponašanja. Pod stereotipnim ponašanjem podrazumeva se svaka ritualistička, repetitivna i konstantna radnja koja nema nikakvu očiglednu funkciju. Ovo znači da kod pasa postoji genetska predispozicija za ispoljavanje ovakvog ponašanja u stresnim situacijama, kao što su anksioznost ili konflikt. To takođe znači da se razvija iz prirodnih instinkta.

Predispozicije za ovaj problem u ponašanju postoje kod Bul terijera i Nemačkih ovčara, što samo potvrđuje pretpostavku da genetika ima veliki uticaj na nastanak poremećaja. Ipak, stres igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Sasvim je moguće da pas koji ima genetsku predispoziciju nikada ne razvije ovo ponašanje jer živi u odličnim uslovima, a da pas koji je nema ipak počne da juri rep usled velikog pritiska okruženja i ekstremnih provokacija. Dakle, stres je okidač koji dovodi do poremećaja ponašanja i pojave različitih kompulsivnih radnji. Stres kod pasa obuhvata mnoge konfliktne situacije: socijalna izolacija, neslaganje i kompeticija sa drugim psima ili ljudima, nemogućnost ispoljavanja tipičnog ponašanja za vrstu...

 

 

 

Ispoljavanje ovog poremećaja u ponašanju varira od jednog do drugog pojedinca: kod nekih se javlja u blagoj formi i pas ne pokazuje mnogo entuzijazma za radnju.

Drugi trče u uskim krugovima koliko god brzo mogu, dokle god su u stanju da stoje na nogama. Ako pas uspe da uhvati rep, može da se povredi, što se čestoj dešava kod Bul terijera, kod kojih se lako primeti deformitet repa.

Pojava svakog poremećaja u ponašanju može da bude i posledica nekog medicinskog problema. Prijavljeni su slučajevi epilepsije i drugih nervnih napada kod kojih se razvija ovaj tip stereotipnog ponašanja. Takođe dokazano da povećanje koncentracije dopaminana u organizmu utiče na pojavu kompulzivnih radnji. Bol, iritacija i svrab pri korenu repa će svakako da nateraju psa da se neprestano osvrće ka repu, ali tada je očigledno da postoji neka promena na koži ili nervni poremećaj.

 

 

Jurenje repa je problem koji se može otkloniti. Psi sa ovim poremećajem u ponašanju obično ispoljavaju još neku kompulzivnu radnju, ili imaju predispoziciju za njen razvoj. Dakle, ako psa jednostavno fizički sprečite da juri svoj rep, on će pribegnuti nečem drugom.

Pravilna   terapija uključuje poboljšanje okruženja, što uključuje duže i raznolikije šetnje, igru sa psima, zdravu hranu i pravilni komunikaciju sa   vlasnicima. Psu treba obezbediti mogućnost da radi sve ono što je tipično za vrstu i za čim oseća potrebu, kao što  je jurenje za plenom (lopticom, frizbijem...), kopanje i sl. Mogu se primeniti i neki sedativi ali samo kao potporna terapija i isključivo pod nadzorom veterinara
Copyright - CerkezNET - 2008. All rights reserved.